četvrtak, 22. rujna 2011.

OTVORENE RUKE



Moliti znači stajati u prisutnosti Božjoj otvorenih ruku i otvorena srca. Ima mnogo toga u mome životu što grčevito držim stisnutom šakom: svoj imetak, naravno i nematerijalna dobra: posao, položaj, prijatelje, svoje ideje, svoja načela, sebe. Ako bih otvorio svoju šaku sve bi to još tamo ostalo. Ništa ne bi ispalo. Ali moje su ruke otvorene. I to je molitva. Kad sam spreman dovoljno dugo izdržati s otvorenim rukama, Gospodin će nakon nekog vremena doći. On će navratiti i sve pomalo dotaći da vidi što imam. Mogao bi Gospodin biti iznenađen: tako mnogo stvari! Tada će me pogledati i pitati: "Da li bi imao štogod protiv ako bih ja malo od toga oduzeo?" I ja odgovaram: "Naravno, možeš oduzeti. Pa zato i jesam tu s otvorenim rukama." I možda će me Gospodin još jednom pogledati i upitati: "Imaš li što protiv da u tvoje ruke sada stavim nešto drugo?" I ja odgovaram: "Nemam ništa protiv, naravno, možeš!"
To je srce molitve. Gospodin smije uzeti nešto iz mojih ruku. Smije i nešto u njih staviti. Nitko drugi to ne smije, jedino On. On je Gospodar. Ja trebam samo otvoriti svoje srce i svoje ruke i čekati tako dugo dok Gospodin ne dođe.

P.V. Breemen

28.1.2007. u 13:33

Objavio: filippoblu